Doby

Ćao svima, ja sam Doby. Ne znam zašto mi se ovi ljudi već mjesecima smiju, možda zbog moje nakostriješene dlake, hm ne znam ni sama. Oni ne znaju moju priču, jer u starom azilu su nas samo ubacivali bez neke velike potrebe, da znaju šta smo sve prošli na ulici… Polako stičem povjerenje u ljude, šteta što nemaju više vremena i ljude koji će se posvetiti samo meni. Zato se nadam da će se neko od vas oduševiti sa mnom i da ćete me odvesti kući da i ja uživam u svim čarima udomljenog psa.